Pavičić je našao vrlo lijep ton za svoje priče. Nenametljivo i senzibilno uvodi čitatelja u temu, te se kratkim scenama iz prošlosti i pogledima unatrag približava srži priče. Pokazuje nam da stvari mogu biti posve drukčije nego što nam se na prvi pogled čini- ali, prepušta čitatelju da sam zamisli kako to „drukčije“ izgleda, te da sam dođe do zaključaka i predoči nastavak priče. To stvara dugotrajni eho.

(Petra Lohrmann, Gute Literatur- Meine Empfehlung)